Društvene grupe - Od horde do nacije
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11 | Nivo: Visoka škola strukovanih studija za menadžment u saobraćaju

“Заљубљени у свакодневне послове, ми се ретко када заустављамо да размислимо о значењу онога што смо управо преживели; још мање имамо могућности да упоредимо своје лично искуство са судбином других људи, да уочимо друштвено у појединачном или опште у посебном; то за нас раде социолози.”
Зигмунд Бауман
САДРЖАЈ
Увод 3
Друштвене групе 4
Етничке групе 4
Хорда 5
Род 5
Племе 5
Народ 6
Нација 6
Закључак 9
Литература 10
1. УВОД
Социологија као најопштија друштвена наука настала је пре нешто више од 150 година, као наука која треба да проучава људско друштво у целини. Њен даљи развој одвијао се тако, што за предмет изучавања није имала само људско друштво као целину, већ и поједине друштвене области. Почетком 20. века, а нарочито од краја другог светског рата настале су посебне социологије, а самим тим и систем социолошких дисциплина у оквиру кога се разликују општа социологија и посебне социологије.
О предмету опште социологије постоје различита схватања, чак и код њених оснивача (О. Конт, Х. Спенсер и К. Маркс). Касније је дошло до појаве већег броја дефиниција предмета социологије. Оне су се међусобно разликовале јер су полазиле од различитих критеријума, при разграничењу њеног предмета од предмета других наука, као и од опште филозофске оријентације твораца дефиниције.
Дефиниције опште социологије могу се поделити у више група, полазећи од различитих критеријума, али основно за све дефиниције је, да општа социологија за предмет проучавања има појмовно одређивање друштва, његов настанак, структуру и његов развој.
Друштво подразумева најширу, најсложенију и основну људску заједницу која настаје и развија се на одређеном историјском ступњу репродукције заједничког живота људи. По Марксу, друштво је историјски продукт узајамне делатности људи који нужно настаје из стања материјалног, производних снага људи и одговарајућих облика расподеле, размене и потрошње. Када говоримо о друштву у социолошком смислу, имамо на уму све врсте човекових мисаоних деловања и сва повезивања тих деловања из чега настају последице, па и организације и институције. Друштво је засебан феномен објективне стварности, историјски променљив, а преко људи – који су једном страном природна бића – и у нераскидивим везама са природном средином. Човек радећи ради опстанка, неминовно ступа у двоструке односе: са природом и са другим људима, па се стога друштво одређује као комплекс међусобних односа људи и односа према природи.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]